Divčibare životinjski svet – baš kao i ostala prostranstva Maljena, sa većim brojem izvora i tekućih voda i znatnim bogatstvom biljnog sveta, Divčibare pružaju veoma povoljne uslove za razvoj životinjskog sveta.
Od dlakave divljači na Maljenu je najznačajniji predstavnik srna, koje ima u znatnom broju na celoj planini, a naročito u delovima oko rečice Manastirice, Krčmarske reke, Crne reke, Crne Kamenice i Bukovske reke, te na obližnjim šumovitim visovima. Nije redak slučaj da se bilo u šumi, bilo na čistini vidi grupa od dvadesetak srna.
Od dlakave divljači ima u znatnom broju i zečeva, kojima uslovi na planini pogoduju, kao i veverica. Nekada zastupljeni u većem broju, vuk i lisica sada su svedeni na najmanji broj. Uništavanje ovih životinja, a naročito vukova, doprinelo je u znatnoj meri povećanju broja plemenite divljači, posebno srna. Nekada rasprostranjena na Maljenu, za vreme drugog svetskog rata, praktično likvidirana, divlja svinja se ponovo javlja.
U januaru 1967. godine, na masivu Maljena ubijen je divlji vepar težak oko 120 kilograma, a posle nekoliko godina i od 200 kilograma. Pored navedene divljači, na Maljenu ima priličan broj kuna belica i kuna zlatica, čije je krzno veoma cenjeno.
Pogodni prirodni uslovi na Divčibarama i na Maljenu uopšte, doprineli su da je pernata divljač zastupljena sa više vrsta. Na ovoj planini veoma je rasprostranjena jarebica kamenjarka. Nje ima na celom Maljenu, a naročito na Pearu, Nemraku, Zebalcu, Velikoj pleći, Golupcu, Paljbi i Ožnju.
Često se dešava da ispred izletnika koji ide šumskom stazom iz guste trave i paprati prhne jato jarebica. Nekada je ovde bio vrlo brojan beloglavi sup, da bi se na kraju zadržao samo u klisuri Crne reke, gde je imao svoja gnezda na nepristupačnim okomitim stranama na levoj obali rečice u predelu Ljutog krša, Golupca i Crvenog brega. Nažalost, posmatranja iz poslednjih godina pokazala su da se beloglavi sup više ne gnezdi na ovom lokalitetu.
Neobično je lep prizor gledati ovu grabljivicu u letu. U vazduhu ona dugo kruži, obično u grupi od 3 do 6 ptica, a kada dostigne određenu visinu, lebdi u vazduhu. Ona je sanitarac šuma, jer čim supovi primete lešinu neke divlje ili domaće životinje, oni sleću na nju u savršenom poretku, jedan za drugim.
Kao retkost sup je stavljen pod zaštitu i nije dozvoljeno loviti ga. Pored drugih ptica kojima obiluje Divčibare, u značajnije vrste spadaju: veliki šareni detlić, seoski detlić, krstokljun, kreja i planinski slavuj, koji spada u red kanarinki i ističe se svojom lepotom. Značajno je da planinski slavuj ima u našoj zemlji samo dva staništa, od kojih su jedno Divčibare.
Tekuće vode na Maljenu, koje u većini nikad ne presušuju, pružaju sasvim dobre uslove za razvoj i razmnožavanje riba i drugih predstavnika rečnog živog sveta. u rečicama koje nastaju na Maljenu dosta su zastupljeni krkuša, klen, zlatać i potočni rak.
Krkuša iz maljenskih voda jako je cenjena zbog svog sočnog i ukusnog mesa, vrlo sličnog mesu pastrmke. za razliku od krkuše u nizinskim vodama, čije je meso daleko manje cenjeno, krkuša planinskih voda po svome hrbatu ima tamnosmeđu boju, dok su kod krkuše u nizinama leđa otvoreno smeđa.
Na osnovu različitog kvaliteta njihovog mesa sportski ribolovci s pravom prave razliku unutar ove jedne jedinstvene vrste ribe, te nazivaju krkušu planinskih voda – planinskom krkušom. U gornjem toku Crne Kamenice ulovljen je primerak planinske krkuše težak 450 grama.
Nekada su vode Maljena bile bogate potočnom pastrmkom i lipljenom. Pogoršanjem uslova, a naročito nedozvoljenim načinima izlovljavanja, ove plemenite ribe su praktično uništene. Mogu se, i to vrlo retko, naći pojedini primerci. Tako je 1950. godine u Vražjem viru u Crnoj Kamenici ulovljen primerak lipljena.
